vline1
Ogledalce.co.rs logo  
Kategorije oglasa Početna Mali oglasi Upis firmi Index firmi Marketing  
POSAO
USLUGE
NEGA LICA I TELA
SHOPPING
SVE ZA VENČANJE
SVE ZA DECU
KUĆA I BAŠTA
GASTRONOMIJA
SPORT I REKREACIJA
ZDRAVLJE I MEDICINA
HOBI I RAZONODA
 
 
 
Baner
 
Baner
 
 
 
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
 
 
TEKST    
 
       
Međunarodni dan žena
8. mart
Izvor: Ogledalce
vaši komentari (0) Komentari pošaljite komentar

Međunarodni dan žena je praznik koji slavi ekonomska, politička i socijalna dostignuća žena, njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost. Nаstаo je kаo dаn borbe zа ekonomsku, političku i socijаlnu rаvnoprаvnost ženа i muškаrаcа. U nekim zemljama, poput Kine, Rusije, Vijetnama i Bugarske, Dan žena je državni praznik.

Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se početkom XX veka, u doba brze industrijalizacije i velike ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova; perioda ogromnog rasta populacije i nastanka radikalnih ideologija.

Novi milenijum su obeležile značajne promene u shvatanju pitanja ženske ravnopravnosti i emancipacije. Mnogi pripadnici mlađe generacije smatraju da “su sve bitke za žene dobijene” dok mnoge feministkinje iz 1970-ih isuviše dobro shvataju složenost, dugoročnost i ukorenjenost patrijarhalne strukture.

Tek kada bude bilo više žena u upravnim odborima, kada se bude postigla veća ravnopravnost legislativnih prava i kada većina populacije bude prihvatila ideju da je žena moguć uzor u svakom aspektu života, možemo govoriti o stvarnoj jednakosti žena i muškaraca. Nažalost, žene jos uvek nisu plaćene jednako kao muškarci za posao koje ravnopravno obavljaju, još uvek nisu dovoljno prisutne u politici i ekonomiji, a globalno, češće su žrtve nasilja i dobijaju lošije obrazovanje i zdravstvenu zaštitu od muškaraca.



Ipak, učinjena su značajna poboljšanja. Žene mogu da rade, imaju porodice i stvarnu slobodu izbora. Devojke mogu da upišu fakultete, glasaju, a takođe, postoje i žene koje su ministri i astronauti. Zato se karakter praznika proteklih nekoliko godina promenio od podsećanja na blisku mukotrpnu prošlost, ka slavljenju pozitivnih promena.

Na Zapadu se Dan žena od tridestih godina XX veka uglavnom više ne obeležava zbog toga što ga povezuju s komunističkim idejama i socijalističkim pokretima. Međutim, feministkinje su počele ponovo da ga slave šezdesetih godina, a Ujedinjene nacije su godinu 1975. proglasile Međunarodnom godinom žena i od tada se 8. mart obeležava kao međunarodni praznik.

Svake godine, 8. marta, širom sveta se održavaju brojne manifestacije sa ciljem da inspirišu žene i proslave njihova dosadašnja dostignuća. Globalna mreža bogatih i raznovrsnih lokalnih aktivnosti, povezuje žene širom sveta putem političkih protesta, poslovnih konferencija, vladinih aktivnosti, lokalnih zanatskih pijaca, pozorišnih nastupa, modnih revija…

Svake godine, status ovog praznika jača. Velike svetske korporacije su počele aktivnije da podržavaju Međunarodni dan žena, putem  internih i eksternih akcija. Na primer, Google će 8. marta promeniti svoj logo na pretrazivaču.. Sjedinjene Američke Države su naznačile ceo mart kao “Ženski istorijski mesec”.

Napravite razliku! Učinite da svaki dan bude praznik žena. Dajte svoj dopinos ne biste li osigurali da budućnost mladih devojaka i žena bude svetla, obećavajuća, puna ravnopravnosti i sigurnosti. Čuvanje svesti o značaju obeležavanja Međunarodnog dana žena, neophodno je radi stvaranja preduslova za pokretanje novog talasa borbe protiv podređenog društvenog statusa, neravnopravnog položaja u proizvodnom procesu i nevidljivog ropstva u domaćinstvu – preduslova nastavka borbe za emancipaciju i jednakost.



Istorijat borbe žena za ravnopravnost:  

1857.  Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku. Tekstilne radnice su protestovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija, a te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije.

1908. Veliki nemiri i kriticizam pojavili su se među ženama. Presija i neravnopravnost su podstakli žene da uzmu aktivnije učešće u kampanjama ne bi li došlo do promena. U Njujorku, 8, marta, 15.000 žena je marširalo ulicama tražeći kraće radno vreme, bolju platu, pravo glasa i zabranu dečijeg rada.



1909.  Prvi Dan žena proslavljen je 28. februara širom Sjedinjenih država, u saglasnosti sa deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike, kao prvi Nacionalni dan žena (NWD).
Žene su do 1913. slavile NWD poslednje nedelje u februaru.

1910. U organizaciji Socijalističke Internacionale, u Kopenhagenu je održana Druga internacionalna konferencija zaposlenih žena. Žena po imenu Klara Cetkin predstavila je ideju Međunarodnog dana žena i predložila da se Dan žena obeležava u znak sećanja na 8. mart 1857. u Njujorku, kao i da pretstavlja oblik dalje borbe za jednakost, kada će žene moći da zahtevaju svoja prava. Konferencija, koju su činile stotinu ženskih predstavnika sindikata, socijalističkih partija, radnih ženskih klubova iz 17 različitih zemalja, jednoglasno je usvojila predlog Klare Cetkin; kao rezultat, ustanovljen je Međunarodni dan žena.

1911. Sledeći odluku iz Kopenhagena, Međunarodni dan žena je po prvi put masovno obeležen 19. marta u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Više od milion žena i muškaraca prisustvovalo je skupovima na kojima su se borili za mogućnost da žene rade, glasaju, budu profesionalno obučene, u javnim službama, kao i za zaustavljanje diskriminacije na radnom mestu. Njihov slogan je bio „Hleb i ruže“, u kome je hleb bio simbol ekonomsle sigurnosti, a ruže simbol kvalitetnijeg života.
Ti događaji su koincidirali 25. marta u Njujorku s požarom u fabrici “Triangle Shirtwaist”. Tragični “Vatreni trougao” odneo je živote 140 radnica, pretežno emigrantkinja jevrejskog i italijanskog porekla, a slabe mere sigurnosti na radu okrivljene su za veliki broj žrtava. Ovaj katastrofalni događaj u Sjedinjenim državama stavio je u prvi plan pitanja kao što su radni uslovi i kreiranje zakona o radu, koja su postala centar događaja koji su usledilii..

1913 - 1914. Žene u Rusiji su Međunarodni dan žena po prvi put obeležile demontracijama poslednje nedelje februara, u osvit Prvog svetskog rata. Ove demontracije su bile i prvi stadijum ruske revolucije, a Dan žena je ustanovljen 1913. kada je dogovoreno je da se održava 8. marta. Od tada, pa sve do današnjeg dana, datum se nije menjao.
Godine 1914. sledi niz mirnih protesta koje su žene širom Evrope održavale protiv rata, kao i u znak ženske solidarnosti.  

1917. Poslednje nedelje februara, žene u Rusiji započinju protest pod sloganom “Hleb i mir”, kao reakcija na smrt preko 2 miliona ruskih vojnika u proteklom ratu. Uprkos političarima, nastavile su da štrajkuju, sve dok, 4 dana kasnije, nije zbačena monarhija na čelu s carem Nikolajem II i dok improvizovana Vlada nije odobrila ženama pravo glasa. Posle oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik, i tokom sovjetskog perioda se koristio za obeležavanje "herojstva radnica".

1918 - 1999. Od nastanka u socijalističkim pokretima, Dan žena je prerastao u svetski dan priznanja i proslavljanja kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Na Zapadu se Dan žena od tridestih godina XX veka uglavnom više ne obeležava zbog toga što ga povezuju s komunističkim idejama i socijalističkim pokretima. Međutim, feministkinje su počele ponovo da ga slave šestdesetih godina Dugi niz godina, UN su držale godišnju konferenciju koordinirajući internacionalna zalaganja za ženska prava i učestvovanje u socijalnim, ekonomskim i političkim procesima. Godina 1975.  je od strane UN proglašena  kao Međunarodna godina žena, i od tada se 8. mart obeležava kao međunarodni praznik. Ženske organizacije i vlade širom sveta ustanovile su godišnji praznik 8. marta održavanjem raznovrsnih manifestacija koje istovremeno slave napredak žena, i podsećaju na nužnost budnosti, kao i neophodnost akcija potrebnih za osiguranje da ravnopravnost žena bude ostvarena i očuvana u svim aspektima života.



2000. do danas
Međunarodni dan žena je danas državni praznik u Avganistanu, Armeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Burkini Faso, Kambodži, Kini (samo za žene), Kubi, Džordžji, Eritreji, Kazahstanu, Kirgizstanu, Laosu, Madagaskaru (samo za žene), Moldaviji, Mongoliji, Crnoj Gori, Nepalu (samo za žene), Rusiji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ugandi, Ukrajini, Uzbekistanu, Vijetnamu i Zambiji.
Tradicionalno muškarci iskazuju poštovanje majkama, ženama, devojkama i koleginicama, cvećem i sitnim poklonima.
U Zapadnim zemljama se ovaj praznik poistovećuje sa Danom majki (praznuje se na isti način), kada deca daju poklone svojim majkama i bakama.



Biografije:

Klara Cetkin
Nemačka feministkinja i revolucionarka. Tokom školovanja za učiteljicu kod feministkinje Oguste Šmit, došla je u dodir sa socijalističkim idejama; 1881. priključila se Socijaldemokratskoj partiji.
Od početka se zauzimala za pitanje žena, koje je doživela kao deo klasne borbe. Zauzela se za osnivanje ženskih pokreta, držala predavanja a od 1892 - 1916. je bila i urednica socijalističkog ženskog časopisa  Die Gleichheit



Kao jedan od retkih socijalista bila je protiv prvog svetskog rata a njeno rastuće nezadovoljstvo dovelo je do razlaza sa njima.
Godine 1916. je sa Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom osnovala revolucionarni Spartakistički savez, koji je posle revolucije u Rusiji prerastao u Komunističku partiju Nemačke. Bila je predsedavajući međunarodnog ženskog sekretarijata. Od 1920. do 1932. bila je član Reichstaga (voor de communisten).



Aleksandra Kolontaj
Ruska revolucionarka i političarka. Poticala je iz aristokratske liberalne porodice, raskinula sa korenima i postala marksista. Posebno se zalagala za borbu žena u okviru socijalizma.
U Lenjinovoj vladi je bila jedina žena i imala je funkciju narodnog komesara socijalnih pitanja. Na toj poziciji je mogla da se zalaže za pitanja razvoda, legalizacije abortusa, dobijanja porodiljskog odsustva. Pored toga, propagirala je bratsku ljubav, seksualne slobode i društveno, zajedničko podizanje dece.
Njena shvatanja su ocenjena kao previše radikalna od strane partijskih drugova. Zato je 1923. kao izaslanik poslata u Norvešku, a zatim u  Meksiko. U poznijim godinama postala je ambasador u Švedskoj.  



www.aletta.nu
www.internationalwomensday.com

Prevod Lea Grozdanić

 
vaši komentari (0) Komentari   pošaljite komentar
 
povratak na prethodnu stranu
 
 
 
 
 
Pretraga  
Baner
 
Baner
 
 
 
 
Powered by: IT Service
  copyright © 2006-2011 Ogledalce.co.rs sva prava zaštićena