vline1
Ogledalce.co.rs logo  
Kategorije oglasa Početna Mali oglasi Upis firmi Index firmi Marketing  
POSAO
USLUGE
NEGA LICA I TELA
SHOPPING
SVE ZA VENČANJE
SVE ZA DECU
KUĆA I BAŠTA
GASTRONOMIJA
SPORT I REKREACIJA
ZDRAVLJE I MEDICINA
HOBI I RAZONODA
 
 
 
Baner
 
Baner
 
 
 
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
Baner
 
 
 
TEKST    
 
       
Muzej primenjene umetnosti - 200 godina od rođenja Anastasa Jovanovića
Izvor: Muzej primenjene umetnosti
vaši komentari (0) Komentari pošaljite komentar

Proslavu Dana muzeja (6. novembar), Muzej primenjene umetnosti je ove godine posvetio obeležavanju velikog jubileja – 200 godina od rođenja Anastasa Jovanovića, jednog od pionira primenjene umetnosti u Srbiji. Tim povodom, u Muzeju će od 6. novembra 2017. do 31. januara 2018. godine, biti održana izložba Anastas Jovanović (1817–1899) – pionir primenjene umetnosti i dizajna, čiji je autor mr Jelena Perać, muzejski savetnik.
 
Po obimu i kvalitetu umetničkog rada i interesovanja, i inovativnom delovanju na više polja vizuelne kulture i umetnosti, Anastas Jovanović predstavlja izuzetnu ličnost srpske kulture XIX veka. U okvirima srpske umetnosti XIX veka, on je ostvario pionirsku delatnost u nekoliko oblasti vizuelnog izražavanja koje pripadaju domenu primenjene umetnosti i dizajna. Pored fotografije i litografije, pionirski karakter ima i njegova delatnost na izradi nacrta za dekorativne predmete namenjene sakralnoj i profanoj upotrebi. Najobimnije kolekcije takvih nacrta danas se čuvaju u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu i u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Ovom prilikom ih, posle pet decenija ponovo predstavljamo javnosti kao jedinstvenu celinu.
 
Nacrti su datovani u široki vremenski period Jovanovićevog života i rada u Beču, od završetka Akademije 1846. godine do povratka u Beograd 1858. godine i vezuju se za delovanje njegove umetničke radionice u ovom gradu. Svi nacrti izvedeni su u duhu aktuelnih stilskih koncepcija u austrijskom i srednjoevropskom umetničkom zanatstvu sredine XIX veka. Manji broj nacrta rađen je u stilu klasicizma, odnosno bidermajera, a preovlađuju kombinacije bidermajera i elemenata drugog rokokoa, kao i nacrti u stilu drugog rokokoa.
 
Iako predmeti izvedeni po nacrtima Anastasa Jovanovića nisu sačuvani, njihova struktura upućuje na identitet mogućih poručilaca. Prema načinu obrade, primenjenim stilskim elementima i materijalu u kome je trebalo da budu izrađeni, predmeti na Jovanovićevim nacrtima pripadaju istom tipu luksuznih objekata inostrane provenijencije koji su putem porudžbina i uvoza stizali u Srbiju tokom XIX veka. Kada su u pitanju poreklo i namena nacrta, mogućim se čine dve pretpostavke. Prva je da su njegovi nacrti predstavljali rešenja za predmete koji su se, prema porudžbini, izrađivali (ili je trebalo da se izrađuju) u radionicama Jovanovićevih saradnika – umetničkih zanatlija u Beču. Druga pretpostavka je da su nacrti nastali s namerom da posluže kao ilustracije za katalog radionice, bilo da su u pitanju crteži gotovih predmeta ili nacrti za predmete koji se mogu izraditi po narudžbini.
 
Jovanovićevi nacrti imaju bliske analogije u predmetima evropskog porekla iz toga vremena, sačuvanim u muzejskim kolekcijama u Srbiji i inostranstvu. U tom kontekstu, na izložbi će biti prikazani i srebrni artefakti evropske provenijencije, iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Kao komparativni materijal, oni ilustruju stilske i formalne paralele između predmeta koji su od sredine i tokom druge polovine XIX veka iz evropskih centara, a pretežno iz Austrijskog carstva, stizali u Kneževinu Srbiju i u rubne oblasti carstva, i onih koje je dizajnirao Anastas Jovanović.
 
Bilo da su zaista realizovani ili da je za to samo postojala namera, nacrti Anastasa Jovanovića za dekorativne upotrebne predmete mogu se smatrati prvim i jedinstvenim dizajnerskim rešenjima u okvirima srpske umetnosti XIX veka. Poznavanje savremenih umetničkih i stilskih tendencija Jovanović je putem svoje umetničke delatnosti i kao konsultant ili neposredni nabavljač sličnih premeta u Beču prenosio i u srpsku sredinu, utičući na formiranje ukusa i oblikovanje građanske kulture.

 
vaši komentari (0) Komentari   pošaljite komentar
 
povratak na prethodnu stranu
 
 
 
 
 
Pretraga  
Baner
 
Baner
 
 
Baner
 
 
 
Powered by: IT Service
  copyright © 2006-2011 Ogledalce.co.rs sva prava zaštićena